Удружење Срба из Коњица и њихових потомака у дијаспори



  • Коњиц
  • Црква у Коњицу
  • Борачко језеро
  • Црква у Брадини
  • Блатачко језеро
  • Црква на Борцима
  • Село Бијела
  • Црква у Челебићима

Posts made in December, 2014

О Д Г О В О Р На текст „Споменик српским страдалницима на Мусали“аутора Сретена Јаковљевић објављеног на сајту „Коњички мозаик“

  Управни одбор „Удружења Срба из Коњица и њихових потомака у дијаспори“ на сједници одржаној 05.12.2014.год., донио је једногласну одлуку да се поводом објављеног горе наведеног текста, мора на исти  реаговати и скренути пажња аутору и јавности,  да је објављени текст пун неистина и клевета, а ово све у име истине и потпуног информисања наших земљака широм света. Господине Јаковљевићу,  ако сте  нешто хтјели новинарски да напишете и објавите, па макар и на свом личном сајту, морали  сте  поштовати новинарски кодекс понашања. Морали  сте истине ради да прикупите  више података и информација о читавом пројекту. Но, пођимо редом. Кажете да је на једном сајту Коњичана у Новом Саду  објављена информација  да ће то Удружење подићи спомен обиљежје свим страдалим Србима у Коњицу. Желимо Вас обавјестити да није ријеч о једном сајту, већ је ријеч о званичном сајту „Удружења Срба из Коњица и њихових потомака у дијаспори“са сједиштем у Новом Саду, Радничка 49 /www.udruzenjesrbaizkonjica.com/. Кажете  да се пошло мало брзоплето и наопачке и да та акција захтјева озбиљан приступ и стручан рад, и да озбиљни људи раде озбиљан посао. Господине Јаковљевићу, људи који су покренули ову акцију и те како су озбиљни и одговорни, били и остали, као такви су се остварили и доказали на свим пољима. Раде озбиљне послове и остварили су озбиљне резултате, као што ће и овај. Информације ради, ово Удружење и ови људи су само за годину дана свог постојања, финансијски помогли седам породица слабог материјалног стања, што ћемо чинити и убудуће. Између осталог помогли смо и двије породице које су страдале у мајским поплавама ове године. Донирали смо помоћ за изградњу храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима. Као што видите, ми радимо озбиљне послове, тако да Ви немате разлога за бригу. Можете све ово објавити на Вашем сајту, ако желите да информишете наше земљаке о томе. Поставили сте неколико […]

Прочитај више

Увредили све српске логорашe

Јучерашња посета Јасмина Мешковића из Савеза логораша БиХ и шефа Канцеларије Савета Европе у БиХ Мери Ен Хенеси логору смрти у Челебићима код Коњица, за Савез логораша РС „представља провидан покушај лажне бриге за српске жртве коњичких логора смрти“. Посету овом стратишту, коју заједно организују Хелсиншки одбор за људска права РС и Савез логораша БиХ, без позива иједном српском логорашу који је прошао свакодневна мучења, премлаћивања и понижења – „представља скрнављење успомене на страдале Србе у логорима смрти ‘Челебићи’ и ‘Мусала’“. – Тужно је што се овом јефтином трику Савеза логораша БиХ придружила и Мери Ен Хенеси или, можда, њена посета показује однос најстарије европске асоцијације према српским жртвама несрећног грађанског рата у БиХ – наводи се између осталог у саопштењу. Дописник „Новости“ из Брчког, који је и сам имао несрећу да у коњичким логорима смрти „Челебићи“ и спортској сали „Младост“ на Мусали буде затворен 155 дана током 1992. године, примио је бројне телефонске позиве и негодовања због посете ових особа логору који је отворен почетком маја 1992. године у објектима некадашње ЈНА. – Некадашњим становницима коњичке општине српске националности јасно је зашто извесни господин Мешковић није желео да госпођи Хенеси неко од преживелих српских логораша посведочи о достојанственој смрти часне старине Шћепана Готовца, патњама кроз које су прошли и мукама у којима су умирали само зато што су Срби, Симо Јовановић, Неђо и Жељко Милошевић, Жељко Климента, Жељко Ћећез… – рекао нам је Недељко Живак бивши становник Брђана и логораш који је провео 165 дана у логорима „Челебићи“ и „Мусала“. По његовим речима, госпођа Хенеси неће ништа сазнати о пребијањима, патњама и многобројним понижењима кроз које су прошли логораши Срби, али и њихове породице из Брадине, Бјеловчине, Брђана, Челебића, Зукића, Доњег Села, Церића, Идбра, Загорица, Коњица … Неће ништа сазнати о двема Српкињама које су биле затворене и свакодневно […]

Прочитај више

Предсједник Хашког трибунала Теодор Мерон посјетио логор Челебиће

ЖРТВЕ  ТРАЖЕ  КАЖЊАВАЊЕ  ЗЛОЧИНАЦА Брчко,27.новембар – Предсједник хашког трибунала Теодор Мерон заједно са групом српских логораша, јуче је посјетио логор у Челебићима код Коњица кроз који је у љето и јесен 1992. године прошло преко 500 цивила српске националности од којих 16 није преживјело свакодневне тортуре којима су били изложени.     Мерон је након полагања вијенца, бројним новинарским екипама истакао да је дошао да «ода почаст жртвама страшне окрутности и ужасних злодјела почињених у логору Челебићи прије више од двије деценије» «Током малопређашњег обиласка овог наизглед сада мирног краја, осјетио сам јеку патњи оних који су некад овдје били заточени. Мој боравак овдје такође наглашава важност рада Трибунала у санкционисању индивидуалне кривичне одговорности, чиме се даје допринос свијету у коме је владавина права од највеће важности» истакао је између осталог Теодор Мерон, који је највиши званичник међународне заједнице који је посјетио ово стратиште у коме је данас касарна Оружаних снага БиХ.      Међу некадашњим логорашима била је и Милојка Антић која је у логору Челебићи провела 77 дана током којих је осим свакодневних сексуалних трпјела и свака друга мучења и малтретирања. «Никада нећу заборавити мучења кроз која сам прошла на овом уклетом мјесту гдје су ме, довеле моје комшије из Идбра, села удаљеног само неколико километара од логора. Нико од њих није процесуиран, као ни многи други који су ме мучили» кроз сузе се Милојка веома потресно подсјећа тих 77 љетних дана 1992. године. Ништа  мање трауматично искуство из логора Челебићи не носи Радован Антић који је посвједочио  новинарима да је током два и по мјесеца дугог заточеништва у логору Челебићи преживио тотални хаос и невиђену тортуру.       «Просто је невјероватно шта смо преживљавали у том затвору. Тако се ни стока не туче и малтретира.То су радиле моје комшије.Мој отац и ја смо мучени и злостављани […]

Прочитај више

ПЈЕСМА О КОЊИЦУ

Ој Коњицу док Неретву грлиш
Сјећаш ли се да сам те волио?
Година је отад прошло многo
Још увијек те нисам преболио.

Вољесмо се, а да нисмо знали,
Све је било важније од тога.
Колико смо једно другом дали
Сазнали смо кад смо се растали.

Хеј Неретво, како ти је сада?
Сјетиш ли се и ти некад мене?
Заплаче ли око ти зелено?
Значе ли ти ишта успомене?

Ја сад волим неко друго мјесто
Друге људе,а и једну ријеку
Ал' се ипак сјетим тебе често
Па ми сузе из ока потеку

Збогом граде,нек те срећа прати
Понекад ме спомени, онако.
Да нам љубав не буде узалуд
Да нам живот не прође тек тако.

1.мај 2013. Ново Кртолица