Након саборовања у Новом Саду претпрошле и Београду прошле, ове године Коњичани су се окупили у Зрењанину,на сада већ традиционалном Коњичком сијелу,које је одржано 28.новембра у хотелу „Војводина“ у граду на Бегеју. Том приликом обиљежено је 70 година од колонизације Срба у Банат и Војводину,али како истичу у Удружењу Коњичана, „ово је наша морална свеза и обавеза да чувамо коријене,традицију и успомену на стари крај“. Поздрављајући учеснике сабора пристигле и више градова Србије и Републике Српске,понајвише из Новог Сада и Београда, предсједник Удружења Срба из Коњица и њихових потомака у дијаспори Милорад-Мишо Лазаревић је подсјетио да је у годинама након Другог свјетског рата на мјесто 300.000 протјераних Нијемаца, у Војводину укупно насељено око 250.000 Срба из Херцеговине,Црне Горе,Лике,Кордуна,Крајине..,међу њима и знатан број Коњичана,највише у средњи Банат-Равни Тополовац,Житиште,Сечањ,Зрењанин и друга банатска мјеста.-Не знамо тачну цифру колико је дошло наших очева, и дједова, али да смо пустили коријене у овој благословеној земљи,јесмо и то дубоке-истакао је Лазаревић. Указавши на најзначајније активности у протекле двије и по године од оснивања, предсједник Лазаревић је као највећи досадашњи успјех Удружења истакао обнову Спомен -капеле на Православном гробљу у Коњицу и подизање Спомен -плоче са именима 330 страдалих коњичких Срба уи протеклом рату. -Нажалост, та бројна није коначна,дошли смо до имена и података која су испуштена,и која ће бити накнадно дописана у ову „камену књигу жалости и незаборава“-прецизирао је он. У својој бесједи посебно је захвалио спонзорима који су помогли подизање Спомен- обиљежја, како онима из Србије и Републике Српске, тако и нашим Коњичанима-доброчинитељима из Аустралије и Америке који нису заборавили стари крај и донирали су одређена средства, како се жртве не би заборавиле.-Очекујемо такав одзив и 2016.године када коњичку цркву,а поводом јубилеја 130 година од њеног подизања, требамо темељно обновити и потомству оставити- прецизирао је Мишо Лазаревић. Ријечи поштовања и захвалности пренио је и […]
Удружење Срба из Коњица и њихових потомака у дијаспори
-
Коњиц
-
Црква у Коњицу
-
Борачко језеро
-
Црква у Брадини
-
Блатачко језеро
-
Црква на Борцима
-
Село Бијела
-
Црква у Челебићима
Posts made in December, 2015
Архива
- October 2019 (1)
- September 2019 (1)
- October 2018 (1)
- April 2018 (2)
- February 2018 (1)
- November 2017 (1)
- September 2017 (1)
- November 2016 (1)
- October 2016 (1)
- September 2016 (1)
- June 2016 (1)
- May 2016 (2)
- March 2016 (1)
- February 2016 (1)
- December 2015 (1)
- September 2015 (1)
- June 2015 (2)
- May 2015 (1)
- April 2015 (4)
- March 2015 (3)
- February 2015 (1)
- December 2014 (3)
- October 2014 (3)
- September 2014 (1)
- June 2014 (2)
- April 2014 (1)
- January 2014 (1)
- December 2013 (2)
- November 2013 (1)
- October 2013 (1)
- August 2013 (1)
- July 2013 (3)
- June 2013 (3)
Чести постови
ПЈЕСМА О КОЊИЦУ
Ој Коњицу док Неретву грлиш
Сјећаш ли се да сам те волио?
Година је отад прошло многo
Још увијек те нисам преболио.
Вољесмо се, а да нисмо знали,
Све је било важније од тога.
Колико смо једно другом дали
Сазнали смо кад смо се растали.
Хеј Неретво, како ти је сада?
Сјетиш ли се и ти некад мене?
Заплаче ли око ти зелено?
Значе ли ти ишта успомене?
Ја сад волим неко друго мјесто
Друге људе,а и једну ријеку
Ал' се ипак сјетим тебе често
Па ми сузе из ока потеку
Збогом граде,нек те срећа прати
Понекад ме спомени, онако.
Да нам љубав не буде узалуд
Да нам живот не прође тек тако.
1.мај 2013. Ново Кртолица