Управни одбор „Удружења Срба из Коњица и њихових потомака у дијаспори“ на сједници одржаној 05.12.2014.год., донио је једногласну одлуку да се поводом објављеног горе наведеног текста, мора на исти  реаговати и скренути пажња аутору и јавности,  да је објављени текст пун неистина и клевета, а ово све у име истине и потпуног информисања наших земљака широм света.

Господине Јаковљевићу,  ако сте  нешто хтјели новинарски да напишете и објавите, па макар и на свом личном сајту, морали  сте  поштовати новинарски кодекс понашања. Морали  сте истине ради да прикупите  више података и информација о читавом пројекту.

Но, пођимо редом.

Кажете да је на једном сајту Коњичана у Новом Саду  објављена информација  да ће то Удружење подићи спомен обиљежје свим страдалим Србима у Коњицу. Желимо Вас обавјестити да није ријеч о једном сајту, већ је ријеч о званичном сајту „Удружења Срба из Коњица и њихових потомака у дијаспори“са сједиштем у Новом Саду, Радничка 49 /www.udruzenjesrbaizkonjica.com/.

Кажете  да се пошло мало брзоплето и наопачке и да та акција захтјева озбиљан приступ и стручан рад, и да озбиљни људи раде озбиљан посао.

Господине Јаковљевићу, људи који су покренули ову акцију и те како су озбиљни и одговорни, били и остали, као такви су се остварили и доказали на свим пољима. Раде озбиљне послове и остварили су озбиљне резултате, као што ће и овај. Информације ради, ово Удружење и ови људи су само за годину дана свог постојања, финансијски помогли седам породица слабог материјалног стања, што ћемо чинити и убудуће. Између осталог помогли смо и двије породице које су страдале у мајским поплавама ове године. Донирали смо помоћ за изградњу храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима. Као што видите, ми радимо озбиљне послове, тако да Ви немате разлога за бригу.

Можете све ово објавити на Вашем сајту, ако желите да информишете наше земљаке о томе.

Поставили сте неколико питања, па ево да Вам на свако и одговоримо.

Питате на основу којих процедура, овлашћења и чије сагласности, смо се  кандидовали за овако одговоран посао. Господине Јаковљевићу, на приједлог управног одбора Удружења, скупштина одржана у јуну мјесецу ове године, једногласно је донијела одлуку о подизању спомен обиљежја свим српским жртвама рата (цивилним и војним) и од тада се пришло одговорно и озбиљно овом пројекту, уз консултације многих људи. Конкретан приједлог да то буде постојећа капела на нашем гробљу „Мусала“ у Коњицу, дао је наш уважени парох отац Милан Бужанин. Било је и разних других идеја, али капела је била најбоље решење, а један од разлога је што се иста налази у фази пропадања, те би је иначе требало санирати.

Интересујте се за наше страдалнике у другим ратовима. Изражавамо дубоко поштовање према њима, али сваки рат вођен на нашим просторима током прошлог вијека, имао је свој историјски контекст, своје жртве и као такви се они у историјској науци обрађују одвојено. Одлучили смо да у капели Св. Василија Острошког, на гранитним плочама,  упишемо имена пострадалих у рату од 1992-1995.г., због чињенице што су ова страдања била у наше вријеме и што не смијемо дозволити да прође још 20 година,  да би та имена била запамћена и уписана у споменик страдалника нашега краја. Слажемо се да српски страдалници из Првог и Другог свјетског рата немају адекватна обиљежја, али смо мишљења  да је то немогуће сад урадити.

Интересујете се да ли су утврђени коначни спискови страдалника. Да, то утврђујемо, списак је на дефинитивној провјери широм наших породица, а исти се налази на нашем сајту. Па можете и Ви као и остали наши земљаци и пријатељи да видите да ли је неко изостављен и да ли има неких грешака, како би се исте на вријеме отклониле. Интересујете се да ли ћемо подијелити најближе у породицама, зашто би то ми радили, не брините има ко и о томе да води рачуна, ништа не препуштамо случају.  Изгледа да сте Ви преузели улогу актера за подијеле међу малобројним српским народом коњичког краја, расутог по читавом свијету, пишући текст на овај начин, као што нам се то десило и трагичне 1942. год., када се наш народ под утицајем комунистичких идеолога подијелио на четнике и партизане.

Питате ли се да ли смо укључили шири број људи. Да,јесмо, требали сте да дођете на двије одржане скупштине Удружења, као и на два одржана коњичка сијела, па да видите и чујете, поготово на ово задње,  одржано октобра мјесеца у Београду. Подршку имамо и од свих наших земљака, који нам кажу хвала Богу кад се неко сјети да и ми формирамо наше удружење. Из Херцеговине има већ десет и више удружења и завичајних клубова регистрованих у Србији, а сад је  формиран и „Одбор за координацију Херцеговачких удружења у Републици Србији“ са сједиштем у Новом Саду и сви су нам такође дали свесрдну подршку за ово што радимо. Такође Вас желимо  обавјестити да и на сајту „Слободна Херцеговина“, можете видјети све наше активности. Затим ако будете  пратили  медије Републике Српске, у наредним данима видјећете  да ће се овом догађају посветити пажња.

Интересујете  се за сарадњу са нашом црквом. То желимо посебно нагласити, мада Ви то добро знате, па ово износимо због шире јавности. Постигли смо максимално јединство и сагласност у самом старту наше идеје. Добили смо благослов од Епископа Захумско -Херцеговачког и Приморског Господина Григорија. Имамо добру сарадњу са нашим парохом у Коњицу, оцем Миланом Бужанином, који ће водити пројекат испред формираног Одбора  за изградњу. Подршка је стигла од наших уважених и цијењених свештеника у Београду, г-дина Ратка  Савића и г-дина Лазара Манигоде.

Кажете г-дине Јаковљевићу да су инвеститори мали број људи из Новог Сада. Не господине, инвеститор је Удружење са сједиштем у Новом Саду, које окупља веома велики број људи који су већ финансијски помогли овај пројекат. Кажете  да се поједини људи нису виђали у време ратних година 1992-1995.г. и да их нема међу инвеститорима. Опет свјесно грешите и обмањујете јавност, и те како их има у Удружењу, за Вашу  информацију. А што се тиче виђања појединих људи у годинама рата, можда би било боље и корисније, да се поједини нису ни виђали и да нису били тамо гдје су били. Остала је још једна Ваша нетачна констатација да капела „Св.Василија Острошког“ на Мусали у којој ће бити спомен обиљежје,  спада у споменик културе и да се не може мијењати њен изглед. Не,капела није заштићена као споменик културе и може се реконструисати-обновити. Наша црква у Коњицу је под заштитом државе,те као таква, она се не може мијењати.

И на крају драги наш земљаче Сретене Јаковљевићу, видите из напријед изложеног да су овом послу и пројекту,  пришли озбиљни и одговорни људи. Ваљда ћете схватити и наћи снаге да побиједите своју сујету. Схватите да сте погријешили, па као прави хришћанин и потомак часне породице Јаковљевић и часне Ваше  и наше Бијеле, јавно се извините Удружењу .

Пружамо Вам братску руку, никад није касно,  још увек можете, ако желите, дати свој допринос овом пројекту и раду Удружења. Има она стара пословица која каже: „Ако ми не можеш помоћи, немој ми ни одмагати“.

Ова наша реакција и обраћање јавности, поводом наведеног   текста објављеног на сајту“Коњички мозаик“,  је ПРВА и ПОСЛЕДЊА, без обзира шта будете даље писали, како Ви, тако и сви истомишљеници које евентуално будете  анимирали.

 

Нови Сад  05.12.2014.год.

 

УПРАВНИ ОДБОР

„Удружења Срба из Коњица и њихових потомака у дијаспори“ са сједиштем у Новом Саду