ОЈ КОЊИЦУ, НЕ БИ ТЕ ВОЛИО-ДА СЕ НИСАМ У ТЕБИ РОДИО

MIR_4744                  MIR_4758

По први пут, након много година у Новом Саду на обалама Дунава зачула се пјесма коњичка и завичајна, о Коњицу, Прењу, Брадини и Бијелој, о Борачком језеру и Челебићима.. Поносни српски народ из овог дијела Херцеговине је кроз сузе говорио и и пјевао.. Да се не заборави, да млади нараштаји памте! Наиме,дан под Видовдану, 29.јуна 2013. у Новом Саду одржана је свечана скупштина Удружења Срба из Коњица и њихових потомака у дијаспори.

Више од 130 Срба Коњичана и гостију окупило се у свечаној сали хотела „Аурора“ на овом достојанственом скупу,да би се након година сеоба и расијања, поново састали, уживали у једноипочасовном програму, а потом  друговали и људовали.

Дјевојке у народним ношњама, са сољу и хљебом, по старом српском  обичају дочекивале су учеснике Скупштине, који су пристизали из Београда, Зрењанина, Смедерева, Суботице,Новог Сада, Врбаса, Темерина и других мјеста.

Свечаност је почела химном „Боже правде“ у извођењу пјевачке групе КУД „Јован Дучић“из Нове Гајдобре, као и поменом и одавањем почасти погинулим, несталим и страдалим Србима из Коњица у протеклом отаџбинском рату. Скуп је потом благословио протојереј-ставрофор Ратко Савић из Београда, истичући задовољство формирањем Удружења и окупљањем, које ће, сигурно смо, прерасти у традицију.

Свечаном Скупштином руководило је радно Предсједништво у саставу: Мишо Лазаревић, Ђуро Куљанин, др Миодраг Манигода, Миљан Лазаревић, Миле Товаришић и Здравко Савић. Они су подсјетили на активности Организационог одбора током последњих мјесеци и на чињеницу да је 11. маја ове године одржана оснивачка Скупштина, усвојени Програм, Статут и Пословник, урађена регистрација, печат и лого и покренут Веб-сајт  овог завичајног удружења. У пригодном обраћању учесницима и гостима новоизабрани предсједник Милорад -Мишо Лазаревић, привредник и доборочинитељ из Новог Сада је,између осталог, рекао: „..Послије незапамћеног егзодуса успјели смо  да се саберемо, организујемо и видимо гдје смо. Само у Новом Саду живи, више од 100,  у Војводини преко 400, а у цијелој Србији око 1.000 породица из коњичке општине. Нема нас више у Коњицу, на нашим Борцима, Блацама, Чичеву, Главатичеву, Загорицама, Брђанима, Брадини, Џепима, Доњем Селу, Челебићу, Острошцу, Добригошћу, Идбру и мојој Бијелој. Имамо исти третман избјеглих и прогнаних у Вишеграду, Требињу, Гацку, Бијељини, Брчком, Бањалуци, Новом Саду,  Зрењанину, Београду,широм Америке, Канаде, Аустралије и Западне Европе.“ Предсједник је нагласио да ће  упутити званично обавјештење властима општине Коњиц о оснивању Удружења и скренути им пажњу да уважавају и чувају вјерске, културне и историјске вриједности српског народа  у коњичком крају.

MIR_4794           MIR_4801

Дио богате историје коњичког краја и љепоте природе овог поднебља,гдје је у исто вријеме на “Прењу снијег, а поред Неретве-цвијет“, у својој документованој бесједи пренио је Миле Товаришић из Бијеле, односно из Новог Сада. Он је подсјетио на чувену коњичку ћуприју, на остатке 15 средњовјековних градова-утврђења и преко 3.000 стећака на подручју коњичке општине, на 11 врхова Прења височијих преко 2.000 метара и бистру Неретву која кроз коњички крај тече у дужини од 50 км.

Не заборављамо ни наше сународнике који су осјетили страхоте логора Челебићи и Мусала, међу којима су многи завршили трагично, као и наша браћа у Брадини, Брђанима, Блацама, Доњем Селу и осталим мјестима коњичке општине – подвукао је он. Товаришић је позвао младе да нашу историју не забораве и традицију наставе, да се повезују путем електронских медија и кроз наше Удружење, али не у виртуелном, него у једном стварном свијету пуном изазова.

Са пажњом је саслушана и бесједа коњичког пароха јереја Милана Бужанина, који је пренио благослов владике Григорија и жељу да се овакви скупови приређују у Челебићима за Малу Госпојину, односно у Коњицу. Он  је подсјетио да су 1991.године Срби у општини Коњиц чинили 16 процената  укупног броја становништва, а сада у Коњицу, Јабланици и Прозору обитава 130, углавном старачких домаћинстава са једва 300 Срба. Па ипак, уз помоћ вјерног народа из дијаспоре, који помаже обнову наших светиња и Епархије Захумско-Херцеговачке и Приморске, до сада је добрим дијелом обновљено 13 цркава и капела на подручју коњичке општине.

Подсјећајући да му се, на вијест о формирању Удружења, на друштвеним мрежама јавиле десетине Коњичана из свих крајева свијета, Ђуро Куљанин је, у дирљивој пјесничкој бесједи, рекао „да никада више нисмо личили једни на друге,као што данас личимо“.-У Новом Саду смо да се дружимо и удружимо,не би ли ту-у новом расаднику, гдје смо просути и расути против наше воље, смогли снаге да искорачимо даље након 20-огодишње заборавности и неповезаности-нагласио је он. Говорећи о завичајности и саборности, Ђуро Куљанин да је подвукао да је„човјек без завичаја-човјек бескућник,који лута од немила до недрага“ и да да зато Удружење „треба да буде гаранција наше оригиналности и трајања,да чувамо породичну и завичајну традицију и враћамо се нашим коријенима у свакој прилици“.

Један од иницијатора формирања Удружења Ново Кртолица, представио се у умјетничком издању, казивањем, „Пјесме о Коњицу“,која је, као крик срца и душе, и настала овог прољећа, у јеку припрема за оснивање Удружења..

У име гостију, учеснике Скупштине топло је поздравио Данило Чабрило, потпредсједник Удружења Срба из Херцеговине у Новом Саду, уз поруку да истрају на овом путу, а у име спонзора и приложника,који су помогли одржавање свечане Скупштине, скуп је поздравио Милорад Вујовић из Винарије „Мачков подрум“ из Ирига. Одата је захвалност члановима Организационог одбора на уложеном труду и свим спонзорима, предузећима и појединцима, који помогоше да се ова племенита идеја оствари.

Потом, се чула пјесма херцеговачке и пјесма  из осталих српских крајева. Пјесму су нам даровале дјевојке  пјевачке групе КУД „Јован Дучић“из Нове Гајдобре. На позаборављене звуке традиционалних инструмената дипала и двојница подсјетио нас је вјерни чувар народне традиције Војин Радојичић, Херцеговац из Новог Сада.

MIR_4761      MIR_4736

Посебно је одушевио народни гуслар и републички првак Ђорђе Тановић из ГД „Стара Херецговина“ из Београда, који је најприје истакао да су га породичне везе,али и зов земље Херцегове, довели на овај завичајни скуп. Са струнама и гудалом на најљепши начин представио се и његов  16-огодишњи син Мирослав Тановић, показујући да гусле, као духовна вертикала српског народа, имају будућност и међу младима.

Свечана Скупштина је завршена  радосном пјесмом и појањем тројице свештеника-Ратка Савића, Лазара Манигоде и Милана Бужанина,као и свих присутних. Потом су домаћини приредили послужење и трпезу љубави, а уз херцеговачки кајмак и кромпир, уз вино и пиво, запјевало се и потписане чланске карте за учлањење у Удружење. Програм је професионално и у духу српске народне традиције  водио познати херцеговачки новинар Миливоје Бештић. Управни одбор је, на крају, разматрао даље активности, међу којим су, у првом реду, ажурирање базе података о Коњичанима у Републици Српској и Србији, али и оним   расутим широм свијета, обогаћивање Веб-сајта Удружења новим прилозима и садржајима, прикупљање средстава путем чланарине и донација за обнову храмова и гробаља на подручју општине Коњица, хуманитарно-социјалне и друге активности..

И овим скупом Коњичани су показали да је љубав према завичају снажна и непоновљива, да је Коњиц мјесто даровитих и подузетних људи и да су се коњички Срби вазда Богу молили и прибраних људи држали. Овакви скупови и овакво Удружење учврстило нас је у увјерењу да још има снаге и хтијења да се светосавски жижак у овом дијелу Херцеговине неће угасити и  поред свих страдања у последњем отаџбинском рату. Јер, и кад страдају-Срби се надају или што пјесник Алекса Шантић поручује:

„Снага је наша планинска ријека,
њу нигда неће уставити нико..“

Миливоје Бештић, новинар и водитељ поменуте свечане Скупштине