ЖРТВЕ  ТРАЖЕ  КАЖЊАВАЊЕ  ЗЛОЧИНАЦА

Брчко,27.новембар – Предсједник хашког трибунала Теодор Мерон заједно са групом српских логораша, јуче је посјетио логор у Челебићима код Коњица кроз који је у љето и јесен 1992. године прошло преко 500 цивила српске националности од којих 16 није преживјело свакодневне тортуре којима су били изложени.

BRCKO- Teodor Meron sa logorasima pred hangarom gdje su muceni   BRCKO- Meron sa Radovanom Anticem polaze vijenac

Мерон је након полагања вијенца, бројним новинарским екипама истакао да је дошао да «ода почаст жртвама страшне окрутности и ужасних злодјела почињених у логору Челебићи прије више од двије деценије»

«Током малопређашњег обиласка овог наизглед сада мирног краја, осјетио сам јеку патњи оних који су некад овдје били заточени. Мој боравак овдје такође наглашава важност рада Трибунала у санкционисању индивидуалне кривичне одговорности, чиме се даје допринос свијету у коме је владавина права од највеће важности» истакао је између осталог Теодор Мерон, који је највиши званичник међународне заједнице који је посјетио ово стратиште у коме је данас касарна Оружаних снага БиХ.

BRCKO- Hangar  testica  gdje su bili logorati    hangar gdje smo stradali sa zadnje strane

Међу некадашњим логорашима била је и Милојка Антић која је у логору Челебићи провела 77 дана током којих је осим свакодневних сексуалних трпјела и свака друга мучења и малтретирања.

«Никада нећу заборавити мучења кроз која сам прошла на овом уклетом мјесту гдје су ме, довеле моје комшије из Идбра, села удаљеног само неколико километара од логора. Нико од њих није процесуиран, као ни многи други који су ме мучили» кроз сузе се Милојка веома потресно подсјећа тих 77 љетних дана 1992. године.

Ништа  мање трауматично искуство из логора Челебићи не носи Радован Антић који је посвједочио  новинарима да је током два и по мјесеца дугог заточеништва у логору Челебићи преживио тотални хаос и невиђену тортуру.

tu smo boravili u logoru     ugao gdje su izmedju ostalih sjedili Veseljko i Pero Stojanovic, Drazen Draganic, Antic i ini..

«Просто је невјероватно шта смо преживљавали у том затвору. Тако се ни стока не туче и малтретира.То су радиле моје комшије.Мој отац и ја смо мучени и злостављани само зато што смо Срби», рекао је Антић  који данас као и његова рођака Милојка  живи у Вишграду.

У разговору са логорашима Теодор Мерон, који је и сам као 12-годишњак током другог свјетског рата био у нацистичком логору у Пољској, говорио је о потезима Трибунала на помирењу међу етничким заједницама у БиХ.

На примједбе српских логораша да је међу 161 процесуираним преко 85 одсто особа српске националности , Мерон је истакао да је највећу одговорност за процесуирање  пред хашким трибуналом имало Тужилаштво, које је «процјењивало кога ће оптужити и за кога ће ван разумне сумње успјети да обезбједи доказе који ће резултирати пресудом».

«Могу вам рећи да ни један судија у хашком трибуналу није сигурно корумпиран, па ваше цитирање њемачке пословице «Кад пођеш по правду, обавезно понеси новчаник» није примјерена раду Трибунала» нагласио је Мерон.

Zloglasna devetka. hodnik u kome je bilo smjesteno 40 logorasa     umjesto logorasa sada su burad sa gorivom

Током разговора  предсједник хашког трибунала Теодор Мерон, ни једном није поменуо политичаре који су одговорни за злочине који су се дешавали на подручју коњичке општине.

Због тога ће, сматрају српски логораши, помирење на основу правде за жртве и процесуирање бројних злочинаца који су још ван домашаја правде, ићи веома тешко будући да за то још нема воље управо међу политичарима.

Logor Celebici 261114 hangar gdje smo stradali sa zadnje strane

Српским логорашима који су Мерону представили само дио страдања српских цивила у Челебићима током 1992. године, један детаљ током посјете логору је остао  врло упечатљив.

Наиме послије рата у логору су  затрпани сви шахтови у којима су мучени српски цивили. То  се свакако није десило без налога из врха бошњачке власти, који су тим чиним помислили да ће на тај начин бити затрпана и истина о страдању коњичких Срба.

Иначе за убиства и мучење Срба у логорима Челебићи и спортска дворана Мусала   пред хашким трибуналом су осуђени Здравко Муцић, Азем Делић и Есад Ланџо-Зенга који су казне већ издржали. Пред судом БиХ за убиство Милорада Куљанина на вишегодишњу затворску казну осуђен је Есад Мацић.

М.Драганић