Након саборовања у Новом Саду претпрошле и Београду прошле, ове године Коњичани су се окупили у Зрењанину,на сада већ традиционалном Коњичком сијелу,које је одржано 28.новембра у хотелу „Војводина“ у граду на Бегеју.

Том приликом обиљежено је 70 година од колонизације Срба у Банат и Војводину,али како истичу у Удружењу  Коњичана,  „ово је наша морална свеза и обавеза да чувамо коријене,традицију и успомену на стари крај“.

Поздрављајући учеснике  сабора пристигле и више градова Србије и Републике Српске,понајвише  из Новог Сада и Београда, предсједник Удружења  Срба из Коњица и њихових потомака у дијаспори Милорад-Мишо Лазаревић је подсјетио да је у годинама након Другог свјетског рата  на мјесто 300.000 протјераних Нијемаца, у Војводину укупно насељено око 250.000 Срба из Херцеговине,Црне Горе,Лике,Кордуна,Крајине..,међу њима и знатан број Коњичана,највише у средњи Банат-Равни Тополовац,Житиште,Сечањ,Зрењанин и друга банатска мјеста.-Не знамо тачну цифру колико је дошло наших очева, и дједова, али да смо пустили коријене у овој благословеној земљи,јесмо и то дубоке-истакао је Лазаревић.

Указавши на најзначајније активности у протекле двије и по године од оснивања, предсједник Лазаревић је као највећи досадашњи успјех Удружења истакао обнову Спомен -капеле на Православном гробљу у Коњицу и подизање Спомен -плоче са именима 330 страдалих коњичких Срба уи протеклом рату. -Нажалост, та бројна није коначна,дошли смо до имена и података која су испуштена,и која ће бити накнадно дописана у ову „камену књигу жалости и  незаборава“-прецизирао је он. У својој бесједи посебно је захвалио спонзорима који су помогли подизање Спомен- обиљежја, како онима из Србије и Републике Српске, тако и нашим Коњичанима-доброчинитељима из Аустралије и Америке који нису заборавили стари крај и донирали су одређена средства, како се жртве не би заборавиле.-Очекујемо такав одзив и 2016.године када  коњичку цркву,а поводом јубилеја 130 година од њеног подизања, требамо темељно обновити и потомству оставити- прецизирао је  Мишо Лазаревић. Ријечи поштовања и захвалности пренио је и  јереју Милану Бужанину из Коњица и протојереју Лазару Манигоди из  Београда на моралној,организаторској и свакој другој подршци у оснивању и активностима Удружења.На крају је позвао на веће учешће у раду Удружења,нарочито  окупљање младих.

Долазећи из Коњица, свештеник Милан Бужанин је прениио поздрав  малобројних преосталих коњичких Срба и најавио да ће 2016.година  бити у знаку реконструкције Цркве Светог Василиа Великог у Коњицу, а  поводом 130 година од оснивања Храма. -Коњичка црква је саграђена 1886.године,за само годину дана, и тада је у овом граду  на Неретви живјело свега 400 Срба, колико их је остало и данас-нагласио је свештеник Бужанин..Он је рекао да  је,након ратних оштећења, црква  добрим дијелом обновљена,али ће требати и труда и средстава, и воље и снаге, за њену потпуну обнову,.Свечаност обиљежавања 130 година коњичке богомоље најаваљен је за крај љета  наредне године,највјероватније о Преображењу Господњем,до када би и планирани радови требали да буду окончани.

Присутне је поздравио и председник Удружења Херцеговаца из Новог Сада Ђорђо Радојичић,а здравицу је подигао пјесник Божидар Глоговац.

Вече Коњичана  украсили су: пјесамом уз гусле народни гуслар Ђорђе Тановић и  Београда, наступом на двојницамаа потом н а „српској петстољетки“ Војин Радојичић из Новог Сада, играма из Баната и Лесковца  млади из КУД „Пионир“ из Зрењанина, питком поезијом и поруком, од историје и традиције сатканом, познати поета Божо Глоговац..Посебно освјежење вечери био је наступ 13-огодишње Анђеле Поповић из Новог Сада, која је рецитовала „Пјесму о Коњицу“ архитекте и  пјесника Нова Кртолице, и 12-огодишњег Војина Лазаревића ,ученика новосадске Музичке школе „Исидор Бајић“који је на кларинету извео „Сплет игара из Студенице“. Представљени су и симболично награђени и најмлађи и најстарији учесник Вечери Дамјан Глоговац (3) и Чедо Манигода (75) година.

Уз распјевани бенд „Странци“,уз солисте Љубинку и Николу,играло се и пјевало до касно у ноћ..А уз пјесме завичајне и родољубиве, које су уз струне и гудало започињали Ђорђе Тановић и Војин Радојичић, пјевала је сва хотелска дворана,показујући колико су Коњичани истрајни у очувању традиције свога краја.Не треба заборавити да је вечеру,с  Богом стечену, благословио протојереј Лазар Манигода, који је бираним ријечима поздравио скуп говорећи о Вјери,Нади и Љубави,о  Истини и Праштању и другим светосавским вриједностима,  на којима почива национални  идентитет народа нашега.

Миливоје Бештић

 

Фотографије са сабора:

Успјешан домаћин -предсједник Удружења Мишо Лазаревић

     Уз гуслара су пјевали сви у дворанни

Сви смо грана истог стабла-Ђорђо Радојичић,предсједник Удружења Херцеговаца из Новог Сада    Са плесног подијума хотела Војводина

Рађајте Српкиње мајке-пјесмом поручује Божидар  Глоговац      Протојереј Лазар Манигода благословио вечеру с Богом стечену

Поздрав из Коњица пренио свештеник Милан Бужанин     О њој ће се тек чути-рецитатор Анђела Поповић

Ни са једног Коњичког сијела није изостао-народни гуслар Ђорђе Тановић     Млади из КУД Пионинр лако заиграли

Коло коло наоколо-од Бегеја до Неретве    Зар сам ја најстарији-Чедо Манигода (75)

Војин Радојичић са двојницама у Банату    Војин Лазаревић на кларинету изводи сплет игара из Студенице